Mobilnost građana najveći izazov modernih održivih gradova

23.03.2023.

Da bi se smatrao održivim, grad mora biti po meri svojih građana, ekološki prihvatljiv, društveno valjan, ekonomski prosperitetan i da poseduje mogućnost daljeg razvoja i prilagođavanja. Život u velikim gradovima, posebno onim sa više od milion stanovnika, može da bude veoma komplikovan ukoliko oni nemaju, pre svega, dobar urbanistički plan, ali i planove za dalji razvoj u smislu prilagođavanja savremenom načinu života. S obzirom na to da život u jednom gradu podrazumeva veći protok ljudi i zahteva bržu mobilnost, rad na stalnom unapređenju kvaliteta života je složen proces i zavisi od brojnih činilaca.

Da bi jedan grad funkcionisao po meri svojih stanovnika, bez obzira na veličinu, treba da bude održiv.

Prema rečima predsednice Inicijative za održivu urbanu mobilnost „Urban.log“ Stefane Miladinović, kada govorimo o održivim gradovima, naša prva asocijacija je održiva životna sredina jer ova sintagma velikim delom na njoj i počiva.

- Ipak, “održiv grad” podrazumeva društvene, političke, kulturne i urbanističke prilike, pa time ovaj pojam možemo izjednačiti sa održivom zajednicom. 

Jednostavnim rečima, da bi se smatrao održivim, grad mora biti po meri svojih građana, ekološki prihvatljiv, društveno valjan, ekonomski prosperitetan i da poseduje mogućnost daljeg razvoja i prilagođavanja.

Oslanjajući se na nacionalna strateška dokumenta, lokalne samouprave u Srbiji usvajaju svoje planove urbanističkog razvoja koji u osnovi imaju upravo održivost. Činjenica je da i danas postoje vidne razlike urbanističkog razvoja u Srbiji, a na to su uticali, i utiču, brojni faktori – od stepena razvoja samih područja do kulturoloških i društvenih razlika. Postoje primeri gradova u Srbiji koji uspevaju da sprovode svoja planska dokumenta, prateći potrebe građana i privrede, trudeći se da implementiraju savremena rešenja, bilo da su u pitanju usluge, servisi ili infrastrukturna rešenja. U ovim dokumentima posebno mesto ima razvoj održive urbane mobilnosti – objašnjava Miladinović u razgovoru za Biznis.rs.

Koliko će neki grad ispuniti uslove da bude održiv, zavisi i od ekonomske situacije, ali i od same društvene zajednice.

Razvoj i održivost grada uređuje se institucionalno, pre svega, akcionim planom i strategijama. Poboljšati samu mobilnost građana, osigurati pristupačnost i stvoriti efikasan i dostupan transportni sistem, istovremeno smanjujući zagušenja, zagađenja, saobraćajna stradanja, najveći je izazov modernog urbanog razvoja – ističe Stefana Miladinović.

Teško se odričemo komfora koji nam pruža automobil Srbija ne može da se pohvali mobilnošću stanovništva, koja je od dva do tri puta manja u odnosu na razvijene evropske države. Jedan od razloga su i kulturološke razlike, ali i nasleđena infrastruktura sa ograničenim mogućnostima proširenja, što otežava izgradnju nove koja bi pružila mogućnost za razvoj alternativnih vidova prevoza - Biciklistički saobraćaj i kultura vožnje bicikala u urbanim područjima razvijena je u AP Vojvodini, dok se u ostalom delu države uglavnom svodi na rekreaciju. Uz nepostojanje ili nedovoljnu regulaciju pešačkih i biciklističkih staza, uloga pešačkih kretanja varira u zavisnosti od veličine urbanog naselja i postojanja javnog gradskog prevoza, bez ponuđenih alternativa. Za nas je i dalje automobil najvažnije prevozno sredstvo i prvi izbor u gradskim kretanjima. Jednim delom, razlog jeste nedovoljno razvijena infrastruktura, ali je isto tako I činjenica da se teško odričemo komfora koji nam pruža automobil – ističe naša sagovornica.

Kada govorimo o “održivim gradovima” često se mešaju sa terminom «pametni gradovi», a razlike postoje. Miladinović kaže da je pametni grad po opštoj definiciji urbano naselje u kome su ljudski i društveni kapital, komunikacione tehnologije i IT sistemi povezani radi najboljeg javnog interesa, održivog razvoja, privatnih koristi i sigurnosti stanovnika.

- S druge strane, održiv grad predstavlja integralni, ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj grada i njegovog transportnog sistema, usklađen sa ekološko prihvatljivim normama i standardima, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života. Bilo da je reč o sinonimima ili sličnim pojmovima, nesporno da je razvoj modernih gradova u 21. veku uslovljen tehnološkim razvojem koji teži da bude održiv i progresivan – objašnjava predsednica Inicijative Urban.log.

Rat u Ukrajini i ekonomska kriza koja se sve više oseća, posebno u cenama energenata, dovode do toga da se menja percepcija transporta, te se sve više ljudi odlučuje za prevozna sredstva koja troše manje energenata.

- Vidno je porasla prodaja vozila za mikromobilnost u svetu, ali i u Srbiji. Posledice rata u Ukrajini koje smo počeli da osećamo, od cene energenata, koja direktno utiče na cene svih proizvoda, do osećanja ekonomske neizvesnosti, navode na promišljanje u pogledu ušteda.

Beleži se rast kupovine bicikala ove godine i verovatno je jedan od razloga upravo to promišljanje. Za Beograd, koji je brdovit i zahtevan za vožnju bicikla u svrhu javnog prevoza, uvek je e-bike dobar izbor. Za ravničarske delove naselja i kratke relacije, izbor može biti bilo koje od alternativnih vozila. Uštede koje možete ostvariti u porodičnom budžetu su osetne, uz koje idu psihofizički benefiti vožnje, naročito bicikla – objašnjava Miladinović.

Miljan Paunović

zamenik šefa deska biznis.rs