Podsticanje vožnje bicikla čini da bolje osetimo svoj grad, ali i druge gradove. Da zavirimo u neke ulice kojima nikad nismo koračali.

Širom Evrope uvode se i promovišu mere održivog saobraćaja na lokalnom nivou. Ponuditi sugrađanima lagodnije, inspirativnije i zdravije načine kretanja, kao što su pešačenje i biciklizam čini dobro svima: udisaćete čistiji vazduh, pokrenućete svoje mišiće i saživećete se sa sopstvenim okruženjem. To je neposredni osećaj grada oko nas. Vidite izbliza i lično svakog dana u nedelji: njegovu lepotu i ružnoću, ljude i njihovu domišljatost, i neprekidno, neizbežno sazrevanje tokom godina.

Bicikl je mnogo više od rekreacije. Ukoliko treba da se zaputite do grada na kafu sa drugaricom, najlakše je putovati biciklom (osim ako na tom putu imate niz stepenika, nepropisno parkiranih automobila i sličnih prepreka).

Bicikl utiče pozitivno na očuvanje životne sredine i skoro da ne emituje buku. Takođe, bicikl je izuzetno efikasan, najbrži je vid prevoza u gradu na rastojanjima do pet kilometara (provereno se brže stiže od Ušća do bloka 44 biciklom nego tramvajem).

„Bicikl je najcivilizovanija vrsta prevoza poznata čoveku. Drugi oblici transporta svakodnevno postaju sve veća noćna mora. Samo bicikl ostaje čistog srca” – Ajris Mrdok, britanska spisateljica (1919-1999).

Iskustva biciklista:

„Ako se ne osećam posebno društveno, vožnja biciklom može biti prilika za samoispitivanje i inspiraciju. Neverovatno je kako kratka vožnja izoštrava um, pokreće krvotok i rad mozga, i za 20 minuta dostižem svoj kreativni i produktivni vrhunac. Bez obzira na čemu radim – bilo da projektujem, pišem, snimam film ili fotografiju, moj bicikl može da mi ponovo pokrene motivaciju, da mi da jasno usmerenje, da smanji nivo stresa i da poteku ideje. To je posebno važno tokom kraćih, sivih dana nemilosrdne zime Kaskadskih planina, kada se ponekad može pojaviti sezonska depresija, a ponekad se ustaliti inercija. Bilo koji prekid gotovo neprestane kiše poziva me da izađem napolje i nađem stimulaciju potrebnu za mentalni proboj.“

„Iako neki mogu pomisliti da je odbacivanje motornog pogona radi okretanja pedala spuštanje naniže, ustanovio sam da je istina potpuno suprotna tome. Vožnja bicikla je oblik održivog prevoza koji je i praktičan i hedonistički, a nudi bezbroj kvalitativnih koristi uz očigledne kvantitativne prednosti koje su isticali njegovi zagovornici. Putovanje biciklom naučilo me je i o znamenitostima, geografiji, topografiji i istoriji ovog grada bolje nego što većina uspe vozeći se godinama automobilom ili javnim prevozom. Osetio sam kaldrmu, kamene ploče i pukotine ispod mojih guma i prešao iz svakog mogućeg ugla svakakve neravnine. Pouzdano znam da gradovi kakav je Vankuver, vredno rade da bi vožnja bicikla bila još pristupačnija i još prijatnija, nadajući se da je samo stvar vremena to kada će moja tajna postati javna.“

„Vožnja bicikla može da učini naš svakodnevni život zdravijim, bogatijim i održivijim. Ponekad se žalim na prepreke biciklističkih putanja našeg grada, ali i pored njih, biciklističke staze su prava gozba za čula, svako godišnje doba donosi nešto drugačije: dramatični prizor kada vozite preko mosta koji nestaje u gustoj zimskoj magli, divni miris cvetova drveća koja ožive u proleće, topao letnji vetrić na licu dok krstarite pored Save i Dunava, ili šuštanje jesenjeg lišća pod gumama dok hvatate poslednje zrake sunca. Moderni svet koji se brzo kreće, jenjava pred smirujućim vidicima, mirisima i zvucima kada ste na sedištu bicikla, i polako svaki okret pedala sve magično usporava do baš prave brzine.“

„Krstarenje gradom biciklom postaje još prijatnije kada se deli s nekim. Vožnja bicikla pruža neuporedivu priliku za razgovor i povezivanje s ljudima u mom gradu, onako kako to nije moguće sedeći u automobilu, vozu ili autobusu. Ako putujem sam, svako crveno svetlo na semaforu postaje prilika da se povežem s nekim potpunim neznancem. Jednostavan osmeh i “Zdravo!” upućeni drugoj osobi često dovode do kratkog ćaskanja, pre nego što ponovo krenemo svako svojim putem.“